Knjižara Delfi u Kragujevcu ponela ime Radoja Domanovića

U subotu, 5. avgusta, knjižara Delfi u Kragujevcu, ponela je ime velikog srpskog pisca Radoja Domanovića, čime je nastavljena tradicija dodeljivanja imena knjižarama po autorima koji su ostavili dubok trag u našoj kulturi i književnosti.

knjizara delfi u kragujevcu ponela-ime-radoje-domanović-srpski-književnik-satiričar-marčelo-potpisivao-knjige-družio-se-sa-posetiocima-izdavačka-kuća-laguna-trgovina-maloprodaja-srbija-timp-portal
foto: Knjižara Delfi, Laguna
Na svečanosti imenovanja specijalni gost bio je pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo koji se družio sa posetiocima i potpisivao knjige.
‚‚Dela čuvene trojke Sterija-Domanović-Nušić izgledaju i u današnjici sasvim savremeno ne samo zato što su klasici svevremeni: naša stvarnost mnogo bolje ukazuje omaž satiričarima nego kada mi po njima nazovemo knjižare“, istakao je Marčelo.
‚‚Satiričari nisu uspeli da satru nijednu manu ovdašnjeg mentaliteta, iako su se pokazali kao neprikosnoveni dijagnostičari. Divni Miljković predviđao je da će se jedna strašna bolest zvati po njemu, bilo bi prigodno da se onda boljke mentaliteta nazovu po satiričarima. Do tada, odajmo im počast time što ćemo po njima nazivati knjižare, jer književnost uvek biva i sredstvo da privedemo sebe istinama, pa i onim gorkim, čak i onda kad nas te gorke istine (gorko) nasmeju“, dodao je on.
Jedan od najvećih srpskih satiričara, Radoje Domanović, rođen je 16. februara 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevca u porodici seoskog učitelja. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika i književnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije. Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten. Preminuo je u od tuberkuloze 4. avgusta 1908. godine u Beogradu. Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Neka od njegovih najpoznatijih dela su ‚‚Stradija“, ‚‚Danga“, ‚‚Vođa“, ‚‚Mrtvo more“, ‚‚Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.